Lišajevi i mahovine

Drveće i žbunje

Lekovite i otrovne

Flora Dečijeg sela

Fitopatologija

 

 

 

Drveće

 

 

po brojnosti, starosti i raznovrsnosti drveće predstavlja najznačajniji element flore Kameničkog parka

 

 

Spisak drvenastih biljaka Kameničkog parka

 

dve trećine parka je pod šumom, prosečna starost drveća veća je od 80 godina (živa su i pojedina stabla iz grofovskog vremena), od oko 7.500 stabala samo je 6% četinara, dominiraju domaće vrste (strano i egzotično drveće sađeno je uglavnom oko dvorca i uz staze)

 

 

simbol parka su dva hrasta medunca (Q.pubescens i Q.virgiliana) koji dominiraju na centralnom platou sa obimom stabla od 5 metara i najmanje 200 godina starosti

 

 

na centralnom platou je i impozantni primerak hrasta cera, verovatno najviše drvo u parku sa preko 30 metara visine (obim stabla 3,4 metra, prečnik 1 metar)

 

 

Priča o hrastu

 

na više mesta u parku su stari crni borovi, sađeni u malim grupama kako bi se pojačao efekat njihove lepote

     

 

na obali svojim neobičnim stablom privlači pažnju stari platan

 

        

 

impresioniraju i ova dva stabla

      

                                   bela topola                                                 crni orah

 

pored dvorca su tri impozantne kostele

 

 

Kamenički park je park-šuma u kojoj se slobodno formiraju biljne zajednice.

Zapuštenost ne umanjuje vrednost njegove dendroflore i kao takav je od neprocenjive važnosti.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Naša prva ekološka pesma

iz Nevena, ilustracija: Uroš Predić

 

dva hrasta u centru parka su

  najstariji hrastovi u Novom Sadu

  i široj okolini

nema svo drveće u parku sreću

  da proživi ceo prirodnu vek

 

bespravna seča i odnošenje drva iz parka ranije su bili česta pojava

 

posledica prvomajskih roštilja

 

stablo označeno za seču

 

(možda se sa suvim stablima može i drugačije postupati)

 

Park drvenih stvorenja, Francuska

 

Kako smo premeravali hrastove

 

 

 

Kako smo merili visinu drveća

 

(uz pomoć senke)

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

© Caspar 2008.